Zenska lepota kroz istoriju

17 Feb



Ideal ženske lepote se kroz istoriju drastično menjao. Današnje lepotice bi u periodu renesanse, recimo, prošle potpuno neopaženo. Kriterijume i merila lepote jednog prostora i vremena danas možemo rekonstruisati posmatrajući umetnička dela umetnika te epohe.

antičkoj Grčkoj lepota se dovodila u vezu sa merom, harmonijom i skladom. Spoljašnja lepota je smatrana odrazom unutrašnje lepote, te su se Grci isto toliko koliko spoljašnjoj, posvećivali i unutrašnjoj lepoti. Više se pažnje posvećivalo muškoj lepoti, koja je za njih bila u neraskidivoj vezi i sa dobrotom, dok je ženska lepota smatrana predznakom nesreće. Onda vas neće začuditi što je glavni krivac za Trojanski rat bila upravo Helenina lepota. Sudeći po ženskim statuama iz tog vremena, ideal ženske lepote je podrazumevao puniju figuru, šira ramena, dugu talasastu kosu i svetliju kožu.

Egipatske lepotice su, po uzoru na Kleopatru i na Nefertiti, bile žene uskih ramena, tamnije kose, simetričnog lica i vitkog stasa. Svoje oči su isticale i naglašavale crnim ugljenom.

Doba renesanse propagira potpuno drugačiju viziju lepote: puniji stas, bujne grudi, široke kukove i zaobljen stomak. Svetla put se smatrala odlikom ženstvenosti i seksipila, a na ceni je bila i što svetlija kosa. Portreti muza renesansnih slikara odišu čistotom, smirenošću, blagošću i erotičnošću. Njihova raskošna figura i zaobljeni stomak asociraju i upućuju na plodnost.

Današnji ideal lepote bi pre ličio na ideal lepote viktorijanske ere kada je na ceni bio izuzetno tanak struk sa bujnim grudima i punijom zadnjicom. Kako bi postigle ovaj efekat, žene su svoje strukove stezale korsetima, a zadnjice vizuelno povećavale žiponima i obručima. Mnoge žene su zbog nošenje korseta u trudnoći gubile decu, rađale bolesnu i degenerisanu decu ili ostajale sterilne.

Jedna od najpoznatijih žena iz tog perioda bila je mlada austrijska carica Elizabeta – Sisi. Sisi je napravila poseban kult od svoje kose i svog vitkog struka. Da bi postigla obim struka od 51 centimetra, pored korseta, Sisi se podvrgavala raznim dijetama i višednevnom gladovanju.

Dvadesete godine 20. veka su donele modnu revoluciju, pa sve što je bilo lepo, recimo u viktorijansko doba, prestaje da bude lepo. Struk se više ne steže, nego se teži kompletnoj dečačkoj figuri. Da bi postigle efekat malih kukova i malih grudi, žene su se stezale elastičnim zavojima. Duga bujna kosa je zamenjena kratkom bob frizurom, a diskretna šminka jarkim bojama. Žene su počele da se kreću slobodnije, da piju, a cigareta je postala simbol njihove jačine i društvene ravnopravnosti.

Tridesete, četrdesete i pedesete godine 20. veka u modu vraćaju figuru u obliku peščanog sata. Široki kukovi, uzak struk i velike grudi opet postaju poželjne. Kako se za postizanje figure nalik peščanom satu više nisu nosili korseti, ženi su se, da bi dostigle ovo savršenstvo, podvrgavale dijetama. Slika i prilika ovih modnih trendova bila je upravo Merlin Monro, njihova najvatrenija zagovornica. Za ovo vremensko razdoblje treba vezati i još neke od najlepših žena svih vremena: Gretu Garbo, Sofiju Loren, Elizabet Tejlor.

Sa šezdesetim godinama dotadašnji kriterijumi padaju u vodu. Na modnu scenu dolazi sedamnaestogodišnja manekenka Tvigi, koja na scenu vraća dečački izgled, izrazito mršavu figuru i duge i mršave noge. Sa Tvigi otpočinje era ozbiljnog gladovanja. Ovaj trend se manje-više sačuvao i do danas sa nekim manjim modifikacijama.

Sedamdesete, osamdesete i devedesete kao imperative zadržavaju vitko telo, ali zdravo mršavo, mišićavo i zategnuto telo. Kako bi ispoštovale zahteve vremena u kome žive, žene su masovno počele da se bave sportom, da vežbaju i da odlaze u teretane. Osamdesete i devedesete godine su obeležili super-modeli: Klaudija Šifer, Linda Evanđelista, Naomi Kembel, Sindi Kraford, čija tela promovišu atletsku građu, mršavo, ali ne premršavo telo, zategnute mišiće i prirodne obline.

Nasuprot njima javlja se i struja čiji je uzor manekenka Kejt Mos, koja otvara vrata takozvanom ′heroin-chic′ izgledu. Ovakav izgled podrazumeva bledu kožu, izrazito mršavo telo bez oblina i nezdrav izgled.

današnje vreme se u velikoj meri nastavlja sa trendovima započetim devedesetih. Najviše se govori o zdravoj ishrani, insistira se na redovnom vežbanju i mišićavom telu, velikim grudima i zadnjici, punijim usnama i tanjim butinama i ravnom stomaku. Liposukcija i ugradnja implanata su zbog ovakvih estetskih zahteva vremena u kome živimo sve više u trendu.

Naše vreme nam je postavilo domaći zadatak, a na nama je da odlučimo da li ćemo da ga uradimo.

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Oglasi:



Povezani tekstovi:

By continuing to use the site, you agree to the use of cookies. more information

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close