Nije sve u vizuelnoj korekciji nosa: deformisanost nastala brojnim faktorima

12 Aug



Opšte je poznato da hirurg teži kako estetskom skladu, tako i apsolutnoj funkcionalnosti dela tela koji se koriguje.

Stoga ćemo podeliti hiruršku praksu ove vrste (korekcija nosa) na tri opšte kategorije.

Deformisanost parcijalne debljine tkiva

Defekti koji nisu veoma debeli su defekti sa adekvatnim mekim tkivom koje prekriva nosni skelet, a isti su dovoljno veliki da ne može da se izvrši šivenje rane običnim hirurškim koncima. U ovom slučaju hirurg ima dve mogućnosti: da otkloni problem reepitelizacijom (dodatnim zahvatima) ili da na mesto defekta nadomesti odgovarajuće tkivo skinuto sa drugog dela tela. U praksi je češće korišćena druga mogućnost koja se posebno primenjuje na defektima do 10 mm u prečniku.

Ovaj metod se primenjuje najčešće kod defekata sa dobrom prokrvljenošću tkiva, na mekim tkivima. Često uho pacijenta biva preferirani uzorak koji se nadomešćuje na novonastalu ranu. Ovo je tehnički veoma zahvalan zahvat jer se radi u kratkom vremenskom periodu, koristi se jednostavna rinoplastična tehnika i čini izrazito male šanse za eventualno pomeranje novopresađenog tkiva.

Deformisanost znatne debljine tkiva

Ova vrsta hirurškog zahvata deli se na tri podvrste:

  • zahvati na koži ili mekim tkivima sa izraženom kosti  ili hrskavicom.
  • zahvati koji se primenjuju dalje kroz nazalni skelet
  • zahvati koji pomeraju sva tri nazalna sloja – kožu, mišić i osteo-hrskavični okvir

Heminazalna i potpuna rekonstrukcija nosa

U slučaju kada nos karakteriše ekstenzivni heminazalni defekt ili potpuni nazalni defekt, hirurg se služi proširenim hirurškim principima koji uzimaju u obzir više faktora od uobičajenih zahvata. Hirurg obraća pažnju kako na paramedijalni čeoni preklop (ako je moguće uzeti kožu sa čela) ili na neko drugo mesto odakle bi tkivo bilo poželjno za uzeti.

Nosni skelet je zamenjen sa graftom rebra kao nazalni dorsum i lateralni nazalni zid. Graftovi (uzeta tkiva) septalne i zametne hrskavice bivaju iskorišćena za korekciju defekata vrha nosa i alarne lobule (donja linija nosa). Osim toga, hirurg uvek obraća pažnju i na estetski izgled svoga rada. Ovim se dobija kako funkcionalni nos (bez smetnji u disanju), tako i prikladan izgled istog tog nosa.

Uslovljeno dimenzijama (dužina, širina i dubina) i topografskim karakteristikama rane kao i brojem nazalnih slojeva, hirurg određuje koju će operativnu tehniku da koristi. Ovo su samo neka pomenuta rešenja i svaki slučaj je individualan i iziskuje posebnu pažnju.

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Oglasi:



Povezani tekstovi:

By continuing to use the site, you agree to the use of cookies. more information

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close