Procesi i faze migrenske glavobolje

19 Sep

Procesi i faze migrenske glavobolje

Mnogobrojni su procesi nastanka migrenske glavobolje i oni se pre svega ogledaju u vrsti nastanka, trajanju, intenzitetu bola, u zavisnoj su vezi sa vrstama uzročnika itd.

Faze migrenske glavobolje su pak samo četiri, ali sve one su u direktnoj realciji sa nastankom bola.Pri nastanku migrenske glavobolje nije neophodno da pacijent iskusi sve četiri faze.

1. Prodromalna faza nastanka migrene

Prodromalna faza tj. njeni simptomi nastaju kod oko 60% ljudi koji pate od migrenske glavobolje. Prodromalnu fazu karakteriše varijabilnost od dva sata do dva dana pre nastanka bola ili aure. Simptomi prodromalne faze su mnogobrojni i oni variraju od prekomerene prijatnosti pacijenta do iritabilnosti, depresije, euforije, premora ili potrebe za prekomerenim jelom. Često ova faza rezultira i zategnutošću mišića vrata, dijarejom.

Takođe posebno za prodromalnu fazu jeste što ona može da nastane kod osoba sa migrenskom glavoboljom propraćenom aurom i ne propraćenom aurom.

2. Faza aure

Prolazne neurološke pojave koje se javljaju pre ili za vreme glavobolje su tipične za ovu fazu. Aura nastaje par minuta pre glavobolje i ne traje duže od jednog sata. Faza aure se ogleda u vizuelnim, senzornim i motornim simptomima gde više njih može da se javi odjednom. Gotovo uvek (99%) se javljaju vizuelni simptomi i ovakvi simptomi samo u 50% slučajeva bivaju praćeni senzornim ili motornim efektima. Poromecaji vida često rezultiraju u promeni vidnog polja, blještavim i samopomerajućim slikama kao i isprekidanim linijama.

Senzorna aura je druga najčeća vrsta aure koja se javlja kod 40% ljudi sa migrenskim glavoboljama predvođenim aurom. Ova vrsta aure se odnosi na trnjenje jedne ruke ili šake i ima tendenciju širenja do lica te iste strane. Utrnulost obično nastaje nakon peckanja i gubitka propriocepcije. Česte su i pojave u vidu smetnji izgovaranja i koncentracije, usporenog toka rasuđivanja, vrtoglavice itd. Problem pomeranja udova obično nije prisutan kod ove aure, mada ukoliko se desi tada je u pitanju hemiplegicna migrena.

3. Faza bola

Migrenska glavobolja je jednostrana, pulsirajuća i znatnog intenziteta bola. Ovakav bol dolazi postepeno i fizička aktivnost intezivira bol. U većini slučajeva bol je jednostran i može biti propraćen i bolom u vratu. Dvostrani bol u glavi je izrazito tipičan kod osoba koje imaju migrenske glavobolje sa aurom. Ovakav bol nikad ne traje manje od četiri sata a ume da traje i tri dana, ukoliko se radi o odraslim osobama.  Kod dece je ovaj bol trajanja od jednog sata. Ovakva vrsta bola je propraćena takođe mučninom, povraćanjem, preosetljivošću na svetlost, zvuk, mirise, premorom i nervozom. Mučnina je prisutna kod skoro svih pacijenata, a povraćanje kod jedne trećine.

4. Postdrom

Postdrom je period nakon prestanka glavobolje, koji traje i po nekoliko dana nakon glavobolje. U tom periodu efekti glavobolje su i dalje prisutni. Ovi efekti su predstavljeni kao tup bol na glavi na mestu prethodne glavobolje, kao rasejanost, premor, kognitivne poteškoće, promene raspoloženja i slabost. Ovi efekti su varijabilni i individualni.

Izvor: Medihelp

Evo koji su simptomi tenzione glavobolje

12 Aug

Evo koji su simptomi tenzione glavobolje

Tenziona glavobolja predstavlja najčešći vid glavobolje. Bol koji se širi pri ovoj vrsti glavobolje može da zahvati donji deo vrata, oči ili, čak, neke druge mišiće u telu.

Tenzione glavobolje zauzimaju 90% pojava svih glavobolja. Ovaj vid glavobolje se javlja kod 1,4 milijarde ljudi (21% ukupne populacije na zemlji) i češće se javlja kod žena nego kod muškaraca.

Simptomi tenzione glavobolje

Bol koji nastaje kod tenzione glavobolje se najčešće opisuje kao osećaj konstantnog pritiska u glavi, česta su i poređenja sa stiskanjem glave.

Tipično za tenzionu glavobolju je to što je bol rasprostranjena u oba dela glave istovremeno. Bol je konstantan i obično podnošljiv , mada postoje i slučajevi gde je bol veoma intezivan.

Epizodična tenziona glavobolja

  • Barem 10 napada
  • Glavobolja traje od 30 minuta do 7 dana
  • Dva od sledećih obeležja moraju biti prisutna:
    – Pritisak ili stezanje (nepulsirajući bol)
    – Blagi ili umereni intenzitet (bol inhibira, ali ne onemogućuje aktivnosti)
    – Bilateralna lokalizacija
    – Ne pogoršava se uspinjanjem ili sličnom radnjom
  • Ispunjava oba sledeća uslova:
    – Nema mučnine, niti povraćanja (može anoreksija)
    – Nema istovremene fotofobije i fonofobije
  • Vredi barem jedan od sledećih uslova:
    – Anamneza, fizički i neurološki pregledi ne ukazuju na hroničnu posttraumatsku glavobolju, glavobolju indukovanu lekovima ili nekim drugim faktorom
    -Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka i eventualne dijagnostičke procedure.

Hronična tenziona glavobolja

  • Prosečna frekvencija napada glavobolje je barem 15 dana u mesecu u toku najmanje 3 meseci ili 90 dana u godini.
  • Dva od sledećih obeležja moraju biti prisutna:
    – Pritisak ili stezanje (nepulsirajuća bol)
    – Blagi ili umereni intenzitet (bol inhibira, ali ne onemogućuje aktivnosti)
    – Bilateralna lokalizacija
    – Ne pogoršava se uspinjanjem ili sličnom radnjom
  • Ispunjava oba sledeća uslova:
    – Nema povraćanja
    – Nijedan ili samo jedan od simptoma je prisutan: a) mučnina, b) fotofobija, c)  fonofobija

Učestalost i trajanje simptoma

Bol koji se javlja kod tenzione glavobolje može da bude epizodični ili hronični. Epizodična pojava bola se definiše kao tenziona glavobolja koja traje manje od 15 dana u mesecu.

Hronična pojava tenzione glavobolje je definisana kao glavobolja koja traje duže od 15 dana u mesecu sa cikličnim ponavljanjem  minimum 3 meseca. Iako tipična tenziona glavobolja u većini slučajeva traje od 4 do 6 sati, postoje zabeleženi slučajevi gde ovaj bol ne prolazi mesecima.

Uzroci nastanka tenzione glavobolje

Razni faktori su uključeni u nastanak ove vrste glavobolje, pre svega:

  • Stres – bol se javlja obično u podnevnim satima, nakon stresnih situacija.
  • Nedostatak sna
  • Nelagodan položaj tela i vrata
  • Nepravilna ishrana (glad, potom prejedanje) sa velikim varijacijama nivoa šećera u krvi
  • Naprezanje očiju

Polovina pacijenata koji pate od ove vrste glavobolje tvrde da su stres ili glad glavni uzročnici nastanka tenzione glavobolje.

Ova vrsta glavobolje može, takođe, da se javi pri mišićnim naprezanjima vrata ili glave. Smatra se da bol može da nastane tako što mozak (deo korteksa) pogrešno tumači informacije dobijene od mišića i time ih interpretira bolom. U prilog ovome ide činjenica da se tenziona glavobolja može uspešno lečiti antidepresivima.

Koji su uzroci nastanka migrena?

20 Jun

Koji su uzroci nastanka migrena?

Pre upuštanja u priču o uzrocima nastanka migrena, treba prvo napomenuti da je migrena paroksizmalna glavobolja koje ima tendenciju da se javi periodično i da to biva najčešće u jednoj polovini glave.

Migrena spada u grupu neuroloških oboljenja,  javlja se tri puta češće kod ženske populacije, s tim što 10% ljudske populacije pati od nje.

uzrok-migrena

Simptomi nastanka migrena

Simptomi koji upućuju na nastanak migrene su ispadi u vidnom polju ili ređe neki drugi neurološki simptomi (smetnje koncentracije, izgovaranja ili trnjenje jedne polovine lica i tela) mučnina, povraćanje, i  mnogobrojne reakcije autonomnog nervnog sistema. Ono što razlikuje migrenoznu glavobolju od ostalih vrsta glavobolja jeste to da  oko 15% osoba koji pate od ove bolesti, osete prolazne vizuelne, senzorne, govorne ili motorne poremećaje. Ovi poremećaji su okarakterizovani jednom rečju: aura.

Aura signalizira brzi nastanak glavobolje, ubrzo nakon pomenutih simptoma. Ova vrsta glavobolje se najčešće javlja u jednom delu glave sa pulsirajućim bolom koji traje od 4 do 72 časa.

Krivac nastanka migrene

Krivicu nastanka migrene možemo pripisati mnogobrojnim faktorima genetske prirode kao i faktorima životne sredina. U više od 60% slučajeva, migrena je nasledno oboljenje.

Međutim, migrenu može da uzrokuje i određen nivo hormona u krvi. Značajnu ulogu u nastanku migrene ima i pubertet kada ova bolest najčešće počinje. Iako nauka nije u potpunosti razjasnila sve patofiziološke mehanizme migrene, smatra se da neurovaskularni poremećaji bivaju glavni uzrok za njen nastanak. Glavna teorija nastanka migrene se ogleda u činjenici da povećana razdražljivost moždane kore i abnormalna kontrola bola neurona u jezgru moždanog stabla, doprinose pojavi migrene.

Migrena je dobroćudna glavobolja koja ima tendenciju ponavljanja i koja nije simptom drugih obolenja. Migrenu takođe, karakteriše potpuno odsustvo simptoma između dva napada. Većina ljudi koji boluju od migrene najčešće prvi napad migrene doživi pre dvadesete godine života, a otprilike jedan od osam, pre desete godine. Veoma retki su slučajevi kada se migrena javlja prvi put nakon pedesete godine života.

Etiologija nastanka migrene – Uzroci

Migrene mogu biti izazvane raznim takozvanim okidačima (stres, menstrualni ciklus, pojedine vrste hrane i pića, mikro i makroklimatske promene,  itd.). Okidači se mogu javiti i dan pre nastanka pomenutih simptoma.

Mnogi autori napominju tip ličnosti kao jedan od uzroka nastanka migrene (mada ovo nije pravilo). Na primer, veće su šanse da se migrene jave kod posebno ambicioznih, temperamentnih ili inteligentnih osoba, nego kod onih pasivnijih i opuštenijih.

  • Stres kao uzrok migrene je često prisutan faktor u istraživanjima. Naime, dokazano je da migrena koja se javlja za vreme vikenda (opuštanja) nastaje mahom zbog pojedinih podsvesnih obaveza. Stresni mehanizam može da bude i glad i premor.
  • Vremenske promene su definitivno jedni od uzročnika koji pogoduju nastanku migrene. Posebno se ističe sparno i vlažno vreme tj. promena pritiska.
  • Nivo hormona u krvi je takođe jedan od mogućih uzroka migrene. Ovaj bol se javlja kod žena, češće, u periodu menstruacije, menopauze, trudnoće ili za vreme upotrebe oralne kontracepcije. Hormonski uticaji su posebno značajni kod migrena bez aure. Takođe, migrenski napadi se skoro nikad ne javljaju u drugom i trećem trimestru.
  • Namirnice, kao što su čokolada, sirevi, kafa, alkohol i nagle promene nivoa šećera u krvi pogoduju nastanku migrenske glavobolje.
  • Upotreba duvana – dokazan uzročnik nastanka napada migrene.
  • Okidački mehanizmi kao što je nedovoljno odmaranje, nedostatak sna, prekomereno gledanje televizije ili drugi svetlosni stimulusi su veoma pogodno tlo za nastanak migrenskih napada.

Koji su uzroci nastanka migrena?

18 May

Pre upuštanja u priču o uzrocima nastanka migrena, treba prvo napomenuti da je migrena paroksizmalna glavobolja koje ima tendenciju da se javi periodično i da to biva najčešće u jednoj polovini glave.

Migrena spada u grupu neuroloških oboljenja,  javlja se tri puta češće kod ženske populacije, s tim što 10% ljudske populacije pati od nje.

Simptomi nastanka migrena

Simptomi koji upućuju na nastanak migrene su ispadi u vidnom polju ili ređe neki drugi neurološki simptomi (smetnje koncentracije, izgovaranja ili trnjenje jedne polovine lica i tela) mučnina, povraćanje, i  mnogobrojne reakcije autonomnog nervnog sistema.

Ono što razlikuje migrenoznu glavobolju od ostalih vrsta glavobolja jeste to da  oko 15% osoba koji pate od ove bolesti, osete prolazne vizuelne, senzorne, govorne ili motorne poremećaje.

Ovi poremećaji su okarakterizovani jednom rečju: aura. Aura signalizira brzi nastanak glavobolje, ubrzo nakon pomenutih simptoma. Ova vrsta glavobolje se najčešće javlja u jednom delu glave sa pulsirajućim bolom koji traje od 4 do 72 časa.

Krivac nastanka migrene

Genetski uzroci migreneKrivicu nastanka migrene možemo pripisati mnogobrojnim faktorima genetske prirode kao i faktorima životne sredina.

U više od 60% slučajeva, migrena je nasledno oboljenje. Međutim, migrenu može da uzrokuje i određen nivo hormona u krvi. Značajnu ulogu u nastanku migrene ima i pubertet kada ova bolest najčešće počinje.

Iako nauka nije u potpunosti razjasnila sve patofiziološke mehanizme migrene, smatra se da neurovaskularni poremećaji bivaju glavni uzrok za njen nastanak.

Glavna teorija nastanka migrene se ogleda u činjenici da povećana razdražljivost moždane kore i abnormalna kontrola bola neurona u jezgru moždanog stabla, doprinose pojavi migrene.

Migrena je dobroćudna glavobolja koja ima tendenciju ponavljanja i koja nije simptom drugih obolenja. Migrenu takođe, karakteriše potpuno odsustvo simptoma između dva napada. Većina ljudi koji boluju od migrene najčešće prvi napad migrene doživi pre dvadesete godine života, a otprilike jedan od osam, pre desete godine. Veoma retki su slučajevi kada se migrena javlja prvi put nakon pedesete godine života.

Etiologija nastanka migrene – Uzroci

Čokolada jedan od mogućih uzroka migrenske glavoboljeMigrene mogu biti izazvane raznim takozvanim okidačima (stres, menstrualni ciklus, pojedine vrste hrane i pića, mikro i makroklimatske promene,  itd.). Okidači se mogu javiti i dan pre nastanka pomenutih simptoma. Mnogi autori napominju tip ličnosti kao jedan od uzroka nastanka migrene (mada ovo nije pravilo). Na primer, veće su šanse da se migrene jave kod posebno ambicioznih, temperamentnih ili inteligentnih osoba, nego kod onih pasivnijih i opuštenijih.

  • Stres kao uzrok migrene je često prisutan faktor u istraživanjima. Naime, dokazano je da migrena koja se javlja za vreme vikenda (opuštanja) nastaje mahom zbog pojedinih podsvesnih obaveza. Stresni mehanizam može da bude i glad i premor.
  • Vremenske promene su definitivno jedni od uzročnika koji pogoduju nastanku migrene. Posebno se ističe sparno i vlažno vreme tj. promena pritiska.
  • Nivo hormona u krvi je takođe jedan od mogućih uzroka migrene. Ovaj bol se javlja kod žena, češće, u periodu menstruacije, menopauze, trudnoće ili za vreme upotrebe oralne kontracepcije. Hormonski uticaji su posebno značajni kod migrena bez aure. Takođe, migrenski napadi se skoro nikad ne javljaju u drugom i trećem trimestru.
  • Namirnice, kao što su čokolada, sirevi, kafa, alkohol i nagle promene nivoa šećera u krvi pogoduju nastanku migrenske glavobolje.
  • Upotreba duvana – dokazan uzročnik nastanka napada migrene.
  • Okidački mehanizmi kao što je nedovoljno odmaranje, nedostatak sna, prekomereno gledanje televizije ili drugi svetlosni stimulusi su veoma pogodno tlo za nastanak migrenskih napada.

Koji su uzroci demencije?

30 Nov

Koji su uzroci demencije?

Uzroci za nastanak demencije su mnogobrojni, često i nepoznati. U zavisnosti od uzroka (ateroskleroza, metabolički ili hormonski poremećaj ili deficijencija esencijalnih gradivnih materija i vitamina) mogu biti lečive ili nelečive. Najoštećenija je memorija, vizualno poimanje, jezik (govor), pažnja i logički aspekt.

Većina demencija su spore, ali progresivne. Vreme kada pacijent počne da pokazuje dementnost nije vreme nastanka bolesti. Demencija se razvijala duži period pre toga. Moguća je pojava dve ili više vrsta demencije u isto vreme. Postoji kombinacija Alchajmerove bolesti i neke druge vrste demencije, npr. vaskularna demencija.

uzroci-demencije

Mnogobrojni su psihološki problemi kao i problemi ponašanja koje poseduju dementne osobe: problem neuravnoteženosti, otežan govor, žvakanje i gutanje, gubitak orijentacije u vremenu, otežano pamćenje, gubitak interesovanja, pasivnost. Prisutni su i problemi percepcije, kao i vizuelni problemi.

Problemi ponašanja su gotovo uvek prisutni i oni podrazumevaju: uzrujanost, depresiju, nemir, ushićenost, razdražljivost, apatiju, impulsivnost itd.
Ukoliko se dođe u situaciju sa kojom ne može da se nosi, dementna osoba će početi da izražava bes ili tugu. Depresija obuhvata oko trećine dementnih osoba, kao i agresija. Svaka od ovih bolesti zahteva posebnu pažnju, pristup i lečenje.

Blagi kognitivni poremećaj

U početnom stadijumu demencije simptomi možda nisu odmah vidljivi, ali su promene na mozgu svakako već duži vremenski period bile aktivne. Ovakve osobe obično ostvare 27/30 poena na kognitivnom testu, što je normalno, međutim imaju problem pri pamćenju, prisećanju ili organizovanosti dana itd. U ovom stadijumu pacijenti mogu sami da žive i funkcionišu. Rana faza dementnosti podrazumeva isto ovo, ali u malo agresivnijem obliku gde pacijent ostvaruje 20-25 poena na testu, gde mu je neophodno opominjanje da popije lekove, okupa se itd.

Srednji kognitivni poremećaj

U opštem smislu, simptomi koje je pacijent iskusio u prethodnoj fazi sada postaju sve gori i napredniji. Pad kognitivnih sposobnosti je individualan od osobe do osobe. Test poeni su od 6-17/30, zaboravljaju nove informacije, dane, događaje, nesposobni su da reše svakodnevne funkcionalne probleme, društveno shvatanje je ograničeno itd.

Uznapredovali kognitivni poremećaj

Pacijenti u ovom stadijumu demencije iziskuju stalnu pomoć u svim životnim funkcionisanjima. Ne mogu da se prisete ničeg, ne prepoznaju najbliže, nemaju san itd.

Primarna demencija

Primarna demencija je direktan produkt oštećenja mozga.

  • Često je zvana i Alchajmerova bolest i čini polovinu demencija među starijima. Mozak nepovratno propada i smrt nastaje u roku od 12 godina. Češće se javlja kod ženskog pola. Pacijent ne može da se koncentriše niti pamti, deluje razdražljivo i pogubljeno – uskoro ostavlja uticaj na svakodnevno funkcionisanje. Uzrok je direktno povezan sa propadanjem cerebralnog korteksa usled gubitka nervnih ćelija i vlakana. Može je prouzrokovati aluminijum ili zarazne bolesti kao encefalitis i mengitis itd. Kratkotrajni gubitak memorije i problem pronalaženja reči su glavni vidljivi simptomi. Vizuelno-prostorno snalaženje – orijentacija (mogu se lako izgubiti), zaključivanje, rasuđivanje i uvid u svakodnevne stvari takođe su neki od simptoma nemogućnosti funkcionisanja.
  • Povreda ili bolest krvnog suda mogu da izazovu vaskularnu demenciju, a njeni simptomi su direktno povezani sa mestom i količinom nastanka povrede. Povreda hipokampusa ili talamusa može da dovede do iznenadnog kognitivnog odumiranja. Vaskularna demencija može da nastane od visokog krvnog pritiska, pušenja, visokog nivoa holesterola itd.
  • Parkinsonova bolest: pacijent sa Parkinsonoviom bolešću u kasnijim fazama često imaju manje ili više izraženu demenciju. Podrhtava mu telo, ukočenost mišića je prisutna, kao i nepokazivanje emocija.
  • Frontotemporalnu demenciju karakterizuju jezički (govorni) problemi. Osim toga, pacijent sa ovom vrstom demencije zaboravlja, povlači se i nije svestan svoje bolesti. Biva socijalno neprikladan, komentarišući seks i sl. Ovakve osobe su vrlo apatične (nije im stalo ni do čega i ni do koga).

Sekundarna demencija

Ona nastaje u bolestima koje ne napadaju mozak direktno.

  • Ovakva podela demencije podrazumeva druga stanja i bolesti, kao što je disbalans hormona ili depresija. Za vreme trajanja depresije pacijent pokazuje znakove dementnosti, kada pacijent nije pod stresom, demencija biva jedva prisutna. Infekcije i mnogi lekovi takođe mogu da izazovu ovo stanje.
  • Povratna faza: faza u kojoj je pacijent ima problem sa štitnom žlezdom (hipotireoidizam), nedostatkom B12 vitamina, Lajmskom bolešću itd.

Glavobolja kod multiple skleroze

19 Sep

Glavobolja kod multiple skleroze

lecenje-glavobolje-u-beograduBol kod glavobolja kod multiple skleroze je jednostran u predelu inervacije trigeminalnog nerva na glavi ili licu. Peti lobanjski živac (trigeminus) je zadužen za različite senzacije (osećaje) na lobanji licu i organima glave. Plak multiple skleroze može zahvatiti koren ovoga živca i izazvati bol po tipu trigeminalne neuralgije sa ili bez pridruženog perzistentnog bola.

Dijagnoza se postavlja na osnovu utvrđene dijagnoze trigeminalne neuralgije sa ili bez  perzistentnog bola u području inervacije trigeminusa  i potvrde postojanja multiple skleroze kod posmatranog obolelog.

Dijagnoza multiple skleroze se postavlja pregledom cerebrovaskularne tečnosti (likvora) – izoelektrično fokusiranje, evocirani potencijali (vidni, slušni i somato senzorni), blink refleks ili trigeminalno evocirani potencijal i NMR centralnog nervnog sistema (neuromagnetna rezonanca mozga i kičmene moždine).

Simptomi trigeminalne neuralgije su retki u multiploj sklerozi. Bolna trigeminalna neuropatija koja se pripisuje plaku multiple skleroze je češće obostrana (bilateralna) nego kod klasične trigeminalne neuralgije.

Lečenje glavobolje kod multiple skleroze podrazumeva lečenje osnovne bolesti (multiple skleroze), kao i davanje antiepileptika sa antineuralgičnim dejstvom. Terapijski efekat je skromniji nego kod klasične trigeminalne neuralgije.

Migrene, glavobolje i hormoni

17 Aug

Migrene, glavobolje i hormoni

hormoni-i-glavoboljeAko ste žensko i patite od migrene, verovatno ste zapazili da  se ovi bolovi dešavaju baš pred vaš menstrualni period. Ovakve vrste migrenske glavobolje se nazivaju menstrualne  migrene.

Šta je zajedničko hormonima i glavoboljama?

Glavobolje kod žena, konkretno migrenske glavobolje, su usko zavisne od nivoa ženskog hormona,  estrogena, za vreme menstruacije. Premenstrualne migrene se obično pojavljuju za vreme ili nakon pada ženskog hormona estrogena i progestrogena.

Migrene nisu prisutne za vreme trudnoće – ovo se posebno odnosi na žene koje su prethodno patile od (pre)menstrualnih glavobolja.  Moguća je pojava glavobolje za vreme prvog trimestra, ali nakon toga manje su šanse za pojavu glavobolje.

Šta uzrokuje hormonske migrene kod žena?

Pilule koje se koriste protiv neželjene trudnoće kao i terapije koje podrazumevaju dodatak hormona, za vreme menopauze, mogu da prouzrokuju migrene kod nekih žena.

Godine 1966. naučnici su ustanovili da migrene imaju tendenciju pogoršanja kod žena koje koriste lekove za kontracepciju, posebno kada je reč o lekovima sa povećanom dozom estrogena. Lekovi sa manjom koncentracijom estrogena i oni sa progestrogenom mogu da stvaraju manje neželjenih dejstava.

Kako lečiti menstrualne migrenske glavobolje?

Antiinflamatorni lekovi i nesteroidni analgetici  otklanjaju menstrualne migrenske glavobolje.
Ovi lekovi podrazumevaju sledeće nazive:

  • Ibuprofen
  • Naproksen , diklofenak, ketorolak, meloksikam i t.d.
  • Paracetamol

Lekar treba da vam kaže kada da počnete sa korišćenjem ovih lekova (obično je to dan-dva pre početka menstruacije). Lekovi za ovu svrhu treba da se uzimaju čitavo vreme menstruacije.

Postoje lekovi koji mogu da se uzmu samo na recept, a to su:

  • Propanolol (Inderal)
  • Antiepileptici:  topiramat (Topamax) i Na-Valproat (Eftil R)
  • Takođe Verapamil sa ciljem kontrole kalcijuma.

Osim pomenutih lekova, nekad je neophodna upotreba diuretika za vreme menstruacije, kao i smanjena doza unosa soli. U određenim slučajevima lekar može da savetuje upotrebu lekova koji kontrolišu nivo hormona u telu.

Kako da se ponasate i sta da ocekujete kada ostavljate cigarete

28 Sep

Kako da se ponasate i sta da ocekujete kada ostavljate cigarete

Kada se neko odluči da ostavi duvan, uglavnom već oseća neke zdravstvene tegobe ili se bar brine da će početi da ih oseća. Svaki pušač koji ostavi cigarete jeste odlučna i hrabra osoba vredna poštovanja. Ipak, put do toga sastoji se iz mnogo faza i svaka okorelom pušaču deluje kao hod po trnju. Ostanite na dobroj stazi i obavestite se o tome šta treba da osećate tokom faza odvikavanja.

Kada izostane doza nikotina, organizam zapada u stanje blagog šoka koji se ispoljava kao apstinenciona kriza. Tada ruke podrhtavaju, usta se suše, a dodatno ste nervozni i kad treba i kad ne treba. Potrudite se da snagom volje pregurate svaku apstinencionu krizu i imajte na umu da svaka cigareta kojom udovoljite panici vraća vaše odvikavanje nekoliko stupnjeva unazad. Sve je u glavi – i kriza, i njeno prevazilaženje.

Već 20 minuta posle prve apstinencione krize koju niste prekinuli cigaretom, nego ste sačekali da sama prođe, vaši krvni pritisak i puls se stabilizuju, a periferna cirkulacija pojačava. To znači da se organizam regeneriše u pravcu onoga kada ste iskusili probleme trnjenja ekstremiteta ili ako se već desio problem sa potencijom.

Jedan dan, tj. 24 časa posle prve krize u organizmu više neće biti ugljen-monoksida. Nemojte se opet trovati.

Dovoljno je 48 sati da se vrate čula ukusa i mirisa koje je duvan narušavao time što je druge mirise i ukuse potiskivao prisustvom u tkivima i receptorima. Takođe,za taj period količina nikotina u krvotoku je drastično smanjena.

Posle 72 sata bronhije se opuštaju, jer su bile u konstantnoj napetosti usled trovanja toksinima. Mnogi bivši pušači kažu da su već posle ta 72 sata primetili da se lakše diše.

Sledi period od 3 do 9 meseci tokom kojih ćete izbacivati sekret iz disajnih organa, zavisno od toga koliko dugo ste se prethodno trovali duvanom. Ne plašite se te faze jer je dobra za vas: malo ćete pištati i šištati, imati kašalj i specifičan šlajm, ali to se samo vaš organizam čisti od svega čime ste ga zatrpavali. Nije bolje da je to sve ostalo unutra, zar ne?

Posle jedne kalendarske godine rizik od srčanog udara je duplo smanjen, pošto više nema šta da zakrči krvne sudove.

Posle 15 godina organizam se vraća u potpunu normalu i postaje kao nov. Pokazatelj za to je i stopa rizika od moždanog udara, koji se tada izjednačava sa stopom među nepušačima.

Elektronske cigarete kao alternativa

Kada pogledate koliko vremena treba da se popravi šteta naneta pušenjem, shvatate da nije ni trebalo da pušite. Elektronske cigarete su postale veoma popularne i mogu da vam pomognu da ubrzate proces ostavljanja, jer elektronske cigarete možete držati u ruci kad vam nedostaju duvanske cigarete, one su punjene nikotinskim uljem koje zasiti najmanju potrebu za nikotinom, elektronske cigarete ispuštaju samo paru, ne i toksični duvanski dim. Mnoge zdravstvene institucije upozoravaju da elektronske cigarete još nisu istražene i da ih ne treba sa potpunim poverenjem koristiti, ali da su za sada elektronske cigarete bolja varijanta od duvana. Elektronske cigarete postoje sa nikotinskim i beznikotinskim punjenjem, pa ćete moći da obmanete organizam u poslednjim fazama odvikavanja. Novac koji uštedite na paklicama koje više nećete kupovati uložićete u elektronske cigarete, ali to će se ubrzo isplatiti. I to ne samo novčano.Više o prednostima elektronskih cigareta možete čitati u ovo članku.

Pavloviceva mast istine i zablude

18 Jul

Pavloviceva mast istine i zablude

U poratno doba, netom po završetku Drugog svetskog rata, beogradski pedijatar Živorad Žika Pavlović radio je u Domu za nezbrinutu djecu i ratnu siročad na Avali i često posećivao obližnje zbegove pune izgladnele i bolesne dece. Zbog nehigijene i loših zdravstvenih uslova na koži te dečice često su se javljale rane, ojedi, kraste i ozbiljna oštećenja pa je dobri pedijatar smišljao kako da napravi univerzalno sredstvo za lečenje i zaštitu dečje kože. Prošle su pune dve godine istraživanja dok, 1947. nije bio zadovoljan recepturom i konačno je sastav masti bila finalizirana. Mast, koja će kasnije postati Pavlovićeva mast, dr Pavlović je prepisivao na recept za svoje male pacijente, i prema tom uputstvu apoteke su počele da izrađuju i izdaju taj magistralni proizvod. Vremenom, narod je recepturu koja je štitila i lečila nežnu dečiju kožu prozvao Pavlovićeva mast, iako receptura zvanično nije bila zaštićena.

Kako kaže sin doktora Pavlovića, dr. Vojislav Pavlović, takođe pedijatar, sastav te masti nije se menjao od 1947. i uključivao je osam sastojaka u različitim promerima: cink oksid, talk, blagi rastvor borne kiseline, lanolin, vazelin, parafinsko ulje, vodu gorkog badema i destilisanu vodu.

Dr Žika Pavlović prepisivao je mast za zaštitu i lečenje dečije kože, posebno pelenskog područja, a državne apoteke izrađivale su tu originalnu recepturu sve dok se neka magistra nije dosetila da nešto malo doda, a nešto malo oduzme, pa tu recepturu dalje da prepiše svojoj prijateljici magistri u nekoj drugoj apoteci, da bi se tako receptura koja je bila originalna Pavlovićeva mast polako deformisala do neprepoznatljivosti, a sve po principu apotekarskih gluvih telefona. Svaka apoteka u nekadašnjoj Jugoslaviji imala je svoju Pavlovićevu mast, recepturom sve udaljeniju od originala.

Stari dobri doktor Žika Pavlović napustio je ovaj svet ne zaštitivši svoj originalni patent, u narodu poznat kao Pavlovićeva mast, pošto je za života brinuo više o dobrobiti svojih malih pacijenata.

Originalna Pavlovićeva mast i Evropska Unija

Doktor Pavlović, srećom nije dočekao raspad Jugoslavije, a nije upoznao ni privatizaciju koja je usledila, poslovanje privatnih apoteka i nemilosrdnu i bezkompromisnu otimačinu kao posljedicu privatizacije. Nije računao na nemoral i grabež. U opravdanom strahu da zaštiti i očevo ime i originalnu recepturu ali i svoje nasleđe, sin dr. Vojislav Pavlović kreće devedesetih godina prošlog veka u projekt zaštite imena Pavlovićeva mast, kao i originalne recepture. Uspeva tačno nakon pedeset godina od kako je proizvedena prva mast po originalnoj recepturi, 1997. da dobije patent i zaštititi očev rad pod nazivom Originalna Pavlovićeva mast. Započinje i sopstvenu proizvodnju. Proizvodnja se zahuktavala i posao polako širio, da bi Originalna Pavlovićeva mast ušla i u Hrvatsku preko velikog lanca drogerija koji je slutio dobar posao – još uvek postoje mame i bake koje se sećaju onog: „ Namaži Pavlovićevu i proći će!“ Tako sve do trenutka kada je objavljeno da Pavlovićeva mast sadrži bornu kiselinu. U Evropskoj Uniji zabranjeno je korišćenje borne kiseline u kozmetici, jer je, prema nekim istraživanjima zaključeno da borna kiselina ima kancerogeni potencijal i može izazvati trovanje ako se apsorbuje putem kože. Iako toksičnost i kancerogenost veoma blagog rastvora borne kiseline koji ulazi u sastav Pavlovićeve masti i ima blago dezinfekciono dejstvo, nikada nije dokazana, niti je bila predmet ozbiljnijeg ispitivanja, Pavlovićeva mast je u Hrvatskoj povučena sa tržišta.

Kao odgovor na novonastalu situaciju, doktor Vojislav Pavlović je proizveo Originalnu Pavlovićevu mast bez rastvora borne kiseline, novu verziju sa bisabololom. A čitave generacije koje su odrasle na Pavlovićevoj masti mogle bi u nekoj budućnosti poslužiti u istraživanju o toksičnosti ili dobrom dejstvu ovog dobro nam znanog člana gotovo svake kućne apoteke.

Mogu li se hemoroidi trajno izleciti?

27 Jun

Mogu li se hemoroidi trajno izleciti?

Gotovo polovina odrasle populacije ima problema sa hemoroidima. Svrab, bol, krvarenje i prolabirani hemoroidalni čvorovi su najčešće tegobe koje pogađaju obolele osobe. Postoji više načina za lečenje hemoroida, ali nisu svi podjednako efikasni.

Lečenje hemoroida u prvom stadijumu bolesti

Hemoroidalna bolest u prvom stepenu oboljenja se može uspešno izlečiti nehiruškim tretmanima. Najčešće se primenjuju sklerozantna terapija i podvezivanje hemoroida Baronovim ligaturama. Uz primenu ovih tretmana neophodno je potpuno primeniti režim ishrane, uvrstiti u jelovnik što više svežeg voća, povrća i tečnosti. Tegobe u prvom stepenu se mogu ublažiti i medikamentima, mastima i čepićima. Vrlo je bitno otići na lekarski pregled na vreme, dok je bolest u prvom stadijumu, jer kada dođe do napredovanja hemoroidalne bolesti operacija hemoroida je jedino rešenje kojim se problem može ublažiti i rešiti.

Klasična operacija hemoroida

Hemoroidi već od drugog stepena se leče operativnim putem. Do sada najčešće korišćena metoda je klasična operacija kojom se hemoroidalni čvorovi uklanjaju putem reza. Pacijent se tokom operacije nalazi u opštoj anesteziji. Oporavak posle klasične operacije je vrlo težak i traje i do nekoliko nedelja. Veliki nedostatak ove metode je to što se u velikom broju slučajeva hemoroidalni čvorovi vraćaju par godina posle operacije, nakon čega je potrebno ponovno lečenje. To je najčešći razlog napuštanja ove metode operativnog lečenja hemoroida u mnogim razvijenijim zemljama Sveta. Klasičnu operaciju je zamenila znatno efikasnija THD metoda lečenja hemoroida.

THD operacija hemoroida-jedini put do trajnog izlečenja

THD operativna metoda lečenja hemoroida je najveće dostignuće medicine u ovoj oblasti. To je za sada jedini način kojim se hemoroidi mogu trajno izlečiti. Ova metoda se bazira na uklanjanju uzroka njihovog nastanka, i onemogućavanju ponovnog pojavljivanja. Operacija se izvodi uz pomoć THD aparata koji sadrži dopler sondu i anoskop. Pomoću THD aparata se vrši lociranje i podvezivanje arterija koje dopremaju krv do hemoroidalnih vena. Podvezivanje se obavlja iznad arterijsko-venskih šantova. Tim putem se sprečava punjenje hemoroidalnih vena krvlju pa samim tim ne može doći do ponovnog formiranja hemoroida, a postojeći hemoroidalni čvorovi sami spontano iščezavaju. Velika prednost ove metode lečenja hemoroida je i kratak period oporavka koji traje svega nekoliko dana. Detaljnije o ovoj metodi pročitajte ovde.

By continuing to use the site, you agree to the use of cookies. more information

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close

div id=Mspan class= /