5 razloga zasto odabrati organsku pastu za zube

21 Jun

5 razloga zasto odabrati organsku pastu za zube

Želite li osmeh od milion dolara? Ili želite ZDRAV osmeh od milion dolara? Razlika je velika i o njoj često ne razmišljamo jer nam je najvažniji krajnji rezultat bez obzira na posledice. Svakako da održavanje zdravlja usta i zuba treba da bude visoko na listi vaših prioriteta, ali vam ne trebaju te toksične hemikalije kako biste održali biserno beli osmeh.

Jedna od najvažnijih tema u 21. veku je organsko vs. konvencionalno. Iako se ova tema sa hrane preselila i na druge industrije – bebi oprema, kozmetika, proizvodi za negu, čini se da je pasta za zube ostala zaboravljena iako je jako važan proizvod koji svakodnevno koristimo. Pasta za zube se koristi najmanje dva puta dnevno a malo ko razmišlja o sastojcima koji mogu ugroziti naš imuni ili nervni sistem.

Organske paste vam pružaju mnoštvo sastojaka dobrih za vaš organizam a pritom imaju isti učinak kao i “normalne” paste. Iako su nas kada smo bili mali učili da je za zdravlje zuba i usne duplje dovoljno oprati zube dva puta, par puta provući konac kroz njih i jednom godišnje otići na kontrolu, zaboravili su da nas upozore na štetne sastojke koji su sastavni deo zubnih pasti.

Ima onih koji nisu uvereni u učinkovitost organskih zubnih pasti. Ovaj mit može lako da bude srušen zato što način na koji peremo zube ima najvažniju ulogu u celokupnom procesu održavanja oralne higijene. Koristeći samo vodu i četkicu možemo da uklonimo ostatke hrane iz usne duplje, ali svrha korišćenja paste za zube je eliminacija bakterija, koje izazivaju gingivitis, karijes ili loš zadah.

Ukoliko i dalje sumnjate u organske paste, u nastavku pročitajte koji su to sastojci kojih se treba kloniti i koji su razlozi da odaberete organske zubne paste a onda kupite jednu i isprobajte koliko je efikasna. Imajte na umu da se organske paste posebno preporučuju osetljivim grupama kao što su bebe, deca i trudnice.

#1 Čisti vaše zube na siguran način

Da li ste znali da mnoge sintetičke hemijske sastojke, koji se mogu naći u konvencionalnim zubnim pastama, naše telo može da apsorbuje i da oni mogu imati uticaj na naš nervni sistem i hormonski balans?

Triklosan je sastojak koji ubija mikrobe a često se nalazi u našem domu i u velikom broju proizvoda za ličnu higijenu (sapun, šampon, kupke). Istraživanja su pokazala da upravo ovaj sastojak ima veliki negativan uticaj na sistem endokrinih žlezda. Preciznije, utiče na balans endokrinog sistema, posebno na tiroidnu žlezdu.

Fluorid, poznat po svojim svojstvima u borbi protiv karijesa, može se naći i kao sastojak u vodi sa česme koju svakodnevno pijemo. Istraživanje u Velikoj Britaniji, koje je trajalo 30 godina, pokazalo je da prevelika izloženost ovom sastojku može biti otrovna. Zubna gleđ se usled duge izloženosti ovom sastojku menja i dolazi do njene diskoloracije.

Prirodne i organske paste za zube ne sadrže štetne sintetičke supstance koje mogu naštetiti vašem organizmu. One takođe ne sadrže boje i i veštačke sastojke. Napravljene su tako da vaše zube čiste na neagresivan način ali podjednako efikasno kao i konvencionalne, pritom se boreći protiv bakterija na prirodan način koristeći ekstrakte bilja, prirodne minerale i esencijalna ulja sa antiseptičkim dejstvom.

#2 Efikasno osvežava vaš dah i izbeljuje zube

Organske paste za zube kao i konvencionalne, osvežavaju vaš dah podjednako dobro ali se način na koji to čine razlikuje. Prirodne i organske zubne paste sadrže snažna esencijalna ulja pomoću kojih osvežavaju dah, za razliku od hemijskih aditiva koje možemo naći u konvencionalnim pastama.

Aloja vera – ova tropska biljka puna je dobrih sastojaka koji su važni za zdravlje naših zuba zbog čega je i poželjan sastojak svake zubne paste. Studije pokazuju da aloja utiče na uništavanje štetnih bakterija i da se efikasno bori sa infekcijama. Svež dah uz pomoć aloje dobijamo tako što ona pomaže u dezinfekciji usne duplje a pored toga sprečava i razvoj plaka i zbog svog anti-upalnog dejstva utiče i na pojavu gingivitisa.

Nana –  ova biljka je poznata po efikasnoj borbi za oralno zdravlje. Poznat nam je njen ukus u zubnim pastama a pored toga što dah čini svežim, poznata je i po tome što održava normalnu PH vrednost u ustima. Svoja anti-bakterijska i anti-upalna svojstva duguje vitaminima A, B6 i C, koji su dobri i za opšte zdravlje našeg organizma.

Ulje čajevca – važno je za borbu protiv upala i propadanja desni, a pored toga pomaže u borbi protiv bakterija koje izazivaju neprijatan zadah u ustima.

Kada govorimo o efikasnom izbeljivanju zuba, organske paste su i po ovom pitanju efikasan saveznik, jer to čine bez agresivnih sastojaka koji mogu naštetiti vašoj gleđi. Silika, prirodni mineral koji je jedan od glavnih sastojaka organskih zubnih pasti, nežno polira površinu zuba i skida mrlje bez oštećenja. U ove svrhe se takođe koristi i prirodna soda bikarbona.

#3 Sprečava i umiruje bol u desnima

Da li su vam desni osetljivi? Da li “obična” pasta samo pogoršava ove simptome? Većina konvencionalnih zubnih pasti je agresivna za desni i može samo da donese neprijatan osećaj kod pranja zuba. U odnosu na njih, organske paste zbog svojih sastojaka, mogu biti umirujuće i mnogo blaže za sve one koji imaju probleme ove vrste.

Kao što smo već pomenuli, aloja vera, ulje čajevca ali i mnoga druga esencijalna ulja imaju smirujuć efekat na desni i zbog toga su čest izbor proizvođača organskih pasti za zube. Pored tog efekta svakako su i njihova atni-upalna i anti-bakterijska dejstva, važan faktor koji doprinosi opštem utisku  i prijatnijem osećaju pranja zuba.

#4 Bezbedna je za decu

Kada mališani počinju da sami uče kako se peru zubi, često se desi da progutaju pastu za zube. Ovo je veliki problem kada se koristi konvencionalna pasta, zbog svih loših sastojaka koji se nalaze u njoj a koje dečije telo može da apsorbuje i to može da ima vrlo negativne posledice. Kako su organske paste lišene prisustva fluorida, bez veštačkih hemikalija i zaslađivača su, kao i bez triklosana – možemo ih smatrati veoma bezbednim za decu i njihovo zdravlje.

#5 Ne testira se na životinjama

Da bi organski proizvodi nosili tu oznaku, pravilo je, da ne budu testirani na životinjama koje su na takvim testovima izložene mučenju i torturi. One su podvrgnute različitim testovima, gde njihovu kožu tretiraju različitim supstancama u nadi da se neće pojaviti neka reakcija. Alergije i osipi su propratne reakcije koje mogu ukazati na toksičnost određenih supstanci, što se kasnije može desiti i prilikom korišćenja nekog proizvoda od strane ljudi.

Vegani i vegetarijanci, kao i svi oni koji su organsku ishranu prihvatili kao svoj životni stil, posebno vode računa i o dobrobiti životinja što dodatno mogu pokazati i izborom kozmetike pa i zubne paste koju koriste.

Zbog svega što smo do sada naveli kao prednosti korišćenja organskih pasti za zube, ovaj dodatni argument u njihovu korist, nije ni malo zanemarljiv jer etička komponenta treba da nam bude važna kada biramo proizvode za svakodnevnu upotrebu.

Sta uništava zubnu caklinu?

14 Feb

Sta uništava zubnu caklinu?

Spoljnu površinu zubne krune pokriva zubna caklina, odnosno kalcifikovano tkivo kako glasi njen stručni naziv.

Zubna caklina sastoji se od šestougaonih prizmi, koje su napravljene od zbijenih i krupnih kristala kalcijum hidroksiapatita, koji je vezan sa jonima karbonata, zatim jonima magnezijuma i jonima natrijuma.

Svi ti kristali zapravo čine mrežu proteinskih vlakana koji nisu rastvorljivi, te kao takvi čine zubnu caklinu prvom odbranom od karijesa. I glavnom.

U našoj usnoj duplji, konstantno se dešavaju neke promjene, te uslijed tih promjena dolazi do remineralizacije, ili pak do deminirilazacije. Mi ćemo se u ovom tekstu pozabaviti terminom deminerilizacije, jer taj proces zapravo označava oštećenje zubne gledji, odnosno zuba.

Koja hrana uništava zubnu caklinu?

Vjerovatno donekle već i sami znate odgovor, i to iskustveno. Sigurno znate da sva industrijska, prerađena hrana, posebno ona slatka zna itekako da ošteti zube. Zatim gazirana ili alkoholna pića, odnosno svi slatki i jaki napici.

  1. Gumene bombone i ostali slatkiši

Ovo izdvajamo na prvo mjesto, iz razloga što su upravo oni najčeši uzročnici, zašto se oštećuje zubna caklina. Svi slatkiši koji su puni rafiniranog šećera su zapravo veoma štetni, zbog toga što se slatki ostaci na zubima kasnije pretvaraju u kiselinu, koja nikako ne pogoduje zubnoj caklini.

Zbog toga birajte zdravije slatkiše, odnosno prirodne. Učite djecu da prije izaberu voće ili suho voće, ili slatkiše sa što manje šećera. Naučite tome i sebe.

Ukoliko ste veliki ljubitelj slatkiša, onda posle konzumiranja operite zube, ili jedite uz neku drugu, kvalitetniju hranu da biste sačuvali vaše zube. Poslije čokolade pojedite barem jednu krišku jabuke, koja će da spere ostatke šećera sa zuba.

Gumene bombone su posebna prijetnja jer se lijepe za zube!

  1. Slatki napici

Ništa manje opasni, tačnije, mrtva trka je između samih slatkiša i slatkih napitaka. Zašto? Razlog je prilično isti. Pored samo šećera, napici često sadrže i vještačke boje, arome i slično, što takođe nikako nije pogodno našoj zubnoj caklini.

Birajte sokove i ostale napitke sa što manje šećera, odnosno u što prirodnijoj formi. Cjedite voće!

  1. Grickalice

Vjerovatno vas ne čudi ni što su grickalice u top tri loše navike koje uništavaju zubnu caklinu. Posebno se izdvaja čips. Dakle, oprezno i sa grickalicama. Nakon konzumiranja, očistite zube samo četkicom ili koncem, ukoliko je neki komadić zapao. Što zna da se desi, i što stvara najveći problem kasnije, zapravo.

Ostalo

Međutim, na zubnu caklinu, odnosno njeno oštećenje, ne utiče samo hrana. Štaviše, često neke druge stvari znaju da utiču i više. Kao na primer, šta?

  1. Grickanje leda

Ukoliko imate tu naviku da grickate led, odmah prestanite sa tim jer je to vjerovatno navika koja vam uništava zube! Krckanje leda zubima može da izazove pucanje zubne cakline! Ukoliko ste nekada osjetili bol prilikom grickanja leda, sada vam je jasno zašto. Dakle, oprezno sa ledom.

  1. Grickanje olovke, ili čega god

I grickanje drugih stvari možete prouzrokovati pucanje zubne cakline. Iako tako ne djeluje isprva, naši zubi su veoma osetljivi zapravo, te vodite računa kada nešto stavljate u usta. Ljudi to često rade kada su nervozni ili zamišljeni, pa obratite pažnju na tu ružnu naviku i iskorijenite je.

  1. Zubi kao otvarač za sve

Još jedna od loših navika jeste otvaranje kesica, limenki i slično zubima. Nemojte vaše zube koristiti umjesto makaza ili noža, jer to možete lahko da kupite i zamjenite, dok vaše zube ne možete ili možete zubnim implantima! Imajte to na umu svaki put kada krenete sa otvaranjem. Neka vam makaze budu pri ruci, daleko je lakše i bezbjednije.

Mnogi ljudi krckaju na primer orahe ili lješnike zubima – to nikako nemojte raditi!

  1. Prising na jeziku

I, na kraju liste, ali ništa manje važno jeste pirsing. Metal u ustima itekako pravi smetnje jer iritira desni te tako može doći do upale. Naša usta su veoma povoljno mjesto za razvoj bakterija i gljivica, a metal u ustima to može samo da podstakne.

Zaključak

Dakle, izbjegavajte ono što nije prirodno, i neka vam usta uvijek budu čista i osvježena, kako bi vam zubi bili zdravi!

Nemojte pretjerivati sa pranjem zuba. Pretjerivanje nije dobro ni u jednom smislu, već je umjerenost ta koja donosi rezulate. Zube obavezno operite prije spavanja! Ali i ujutru, i još jednom tokom dana. Nemojte ih prati odmah nakon jela jer to takodje uništava zubnu caklinu, osim ako niste konzumirali slatkiše.

Jedite povrće i voće koje pomažu čišćenje usta, odnosno redovno konzumirajte jabuke, celer, karfiol i šargarepu. Oni djeluju abrazivno i pomažu očuvanje vaših zuba – izbjeljuju ih i štite zubnu caklinu!

Koji su uzroci demencije?

19 Dec

Koji su uzroci demencije?

Uzroci za nastanak demencije su mnogobrojni, često i nepoznati. U zavisnosti od uzroka (ateroskleroza, metabolički ili hormonski poremećaj ili deficijencija esencijalnih gradivnih materija i vitamina) mogu biti lečive ili nelečive.

Najoštećenija je memorija, vizualno poimanje, jezik (govor), pažnja i logički aspekt.

Većina demencija su spore, ali progresivne. Vreme kada pacijent počne da pokazuje dementnost nije vreme nastanka bolesti. Demencija se razvijala duži period pre toga. Moguća je pojava dve ili više vrsta demencije u isto vreme.

Postoji kombinacija Alchajmerove bolesti i neke druge vrste demencije, npr. vaskularna demencija.

Mnogobrojni su psihološki problemi kao i problemi ponašanja koje poseduju dementne osobe: problem neuravnoteženosti, otežan govor, žvakanje i gutanje, gubitak orijentacije u vremenu, otežano pamćenje, gubitak interesovanja, pasivnost.

Prisutni su i problemi percepcije, kao i vizuelni problemi.

Problemi ponašanja su gotovo uvek prisutni i oni podrazumevaju: uzrujanost, depresiju, nemir, ushićenost, razdražljivost, apatiju, impulsivnost itd.

Ukoliko se dođe u situaciju sa kojom ne može da se nosi, dementna osoba će početi da izražava bes ili tugu. Depresija obuhvata oko trećine dementnih osoba, kao i agresija. Svaka od ovih bolesti zahteva posebnu pažnju, pristup i lečenje.

Blagi kognitivni poremećaj

U početnom stadijumu demencije simptomi možda nisu odmah vidljivi, ali su promene na mozgu svakako već duži vremenski period bile aktivne. Ovakve osobe obično ostvare 27/30 poena na kognitivnom testu, što je normalno, međutim imaju problem pri pamćenju, prisećanju ili organizovanosti dana itd.

U ovom stadijumu pacijenti mogu sami da žive i funkcionišu. Rana faza dementnosti podrazumeva isto ovo, ali u malo agresivnijem obliku gde pacijent ostvaruje 20-25 poena na testu, gde mu je neophodno opominjanje da popije lekove, okupa se itd.

Srednji kognitivni poremećaj

U opštem smislu, simptomi koje je pacijent iskusio u prethodnoj fazi sada postaju sve gori i napredniji. Pad kognitivnih sposobnosti je individualan od osobe do osobe. Test poeni su od 6-17/30, zaboravljaju nove informacije, dane, događaje, nesposobni su da reše svakodnevne funkcionalne probleme, društveno shvatanje je ograničeno itd.

Uznapredovali kognitivni poremećaj

Pacijenti u ovom stadijumu demencije iziskuju stalnu pomoć u svim životnim funkcionisanjima. Ne mogu da se prisete ničeg, ne prepoznaju najbliže, nemaju san itd.

Jesen: Doba godine kada je ucestalost javljanja klaster glavobolje najveca

15 Dec

Jesen: Doba godine kada je ucestalost javljanja klaster glavobolje najveca

Klaster glavobolja u odnosu na druge primarne glavobolje, nema veliku učestalost u populaciji, ali je karakteriše veoma intezivan bol.

Učestalost javljanja ove  glavobolje najveća je u periodu jeseni, kaže Dr Aleksandar Stanić, neurolog iz Centra za glavobolje ordinacije Medihelp.

Značajno češće se javlja u muškom nego ženskom delu populacije i to u odnosu 4:1. Bolest se najčešće javlja u trećoj ili četvrtoj deceniji života, mada se može javiti u svakom životnom dobu.

Glavobolja se može javiti u epizodičnom i hroničnom obliku. Epizodični oblik karakteriše periodično javljanje grupisanih ataka jednostrane glavobolje sa periodima remisije (odstupanja) bolesti različitog trajanja. Po tendenciji ataka da se grupišu, ova glavobolja je i dobila ime (cluster-snop, gomila).

Bol je veoma intezivan,  lokalizovan  jednostrano u predelu oka i/ili slepoočnice, ređe čeono. Ataci traju 15-180 minuta i mogu se javiti u jednom navratu ili čak osam u toku dana.

Bol je praćen sa više lokalnih znakova na mestu javljanja: hiperemija konjuktiva (povećana prokrvljenost vežnjače oka), suzenje, zapušenost oka ili sekrecija iz istostrane nosnice,  otok gornjeg kapka, crvenilo i oznojenost lica i čela,  mioza (sužena zenica) i/ili ptoza (pad gornjeg kapka). U ataku glavobolje pacijent je agitiran (razdražljiv, uznemiren).

Za prekidanje napada klaster glavobolje je najefikasnija inhalacija nazalnog spreja triptana ili čistog kiseonika u dozi 7-15L/min tokom 10-20 minuta, sa eventualnim ponavljanjem nakon pauze od 5min. Za profilaktičku terapiju (preventivnu primenu) koriste se najčešće: kortikosteroidi, ergot preparati, antagonisti kalcijumskih jonskih kanala, antiepileptici i neselektivni beta blokatori.

Pre započinjanja lečenja neophodan je neurološki pregled, kao i eventualni pregledi drugih specijalista i dijagnostički postupci radi isključenja  simptomatske klaster glavobolje – različita patološka stanja koja mogu izazvati sličan bol sa pratećim lokalnim znacima.

Glavobolja kod multiple skleroze

20 Nov

Glavobolja kod multiple skleroze

Bol kod glavobolja kod multiple skleroze je jednostran u predelu inervacije trigeminalnog nerva na glavi ili licu. Peti lobanjski živac (trigeminus) je zadužen za različite senzacije (osećaje) na lobanji licu i organima glave.

Plak multiple skleroze može zahvatiti koren ovoga živca i izazvati bol po tipu trigeminalne neuralgije sa ili bez pridruženog perzistentnog bola.

Dijagnoza se postavlja na osnovu utvrđene dijagnoze trigeminalne neuralgije sa ili bez  perzistentnog bola u području inervacije trigeminusa  i potvrde postojanja multiple skleroze kod posmatranog obolelog.

Dijagnoza multiple skleroze se postavlja pregledom cerebrovaskularne tečnosti (likvora) – izoelektrično fokusiranje, evocirani potencijali (vidni, slušni i somato senzorni), blink refleks ili trigeminalno evocirani potencijal i NMR centralnog nervnog sistema (neuromagnetna rezonanca mozga i kičmene moždine).

Simptomi trigeminalne neuralgije su retki u multiploj sklerozi. Bolna trigeminalna neuropatija koja se pripisuje plaku multiple skleroze je češće obostrana (bilateralna) nego kod klasične trigeminalne neuralgije.

Lečenje glavobolje kod multiple skleroze podrazumeva lečenje osnovne bolesti (multiple skleroze), kao i davanje antiepileptika sa antineuralgičnim dejstvom. Terapijski efekat je skromniji nego kod klasične trigeminalne neuralgije.

Procesi i faze migrenske glavobolje

19 Sep

Procesi i faze migrenske glavobolje

Mnogobrojni su procesi nastanka migrenske glavobolje i oni se pre svega ogledaju u vrsti nastanka, trajanju, intenzitetu bola, u zavisnoj su vezi sa vrstama uzročnika itd.

Faze migrenske glavobolje su pak samo četiri, ali sve one su u direktnoj realciji sa nastankom bola.Pri nastanku migrenske glavobolje nije neophodno da pacijent iskusi sve četiri faze.

1. Prodromalna faza nastanka migrene

Prodromalna faza tj. njeni simptomi nastaju kod oko 60% ljudi koji pate od migrenske glavobolje. Prodromalnu fazu karakteriše varijabilnost od dva sata do dva dana pre nastanka bola ili aure. Simptomi prodromalne faze su mnogobrojni i oni variraju od prekomerene prijatnosti pacijenta do iritabilnosti, depresije, euforije, premora ili potrebe za prekomerenim jelom. Često ova faza rezultira i zategnutošću mišića vrata, dijarejom.

Takođe posebno za prodromalnu fazu jeste što ona može da nastane kod osoba sa migrenskom glavoboljom propraćenom aurom i ne propraćenom aurom.

2. Faza aure

Prolazne neurološke pojave koje se javljaju pre ili za vreme glavobolje su tipične za ovu fazu. Aura nastaje par minuta pre glavobolje i ne traje duže od jednog sata. Faza aure se ogleda u vizuelnim, senzornim i motornim simptomima gde više njih može da se javi odjednom. Gotovo uvek (99%) se javljaju vizuelni simptomi i ovakvi simptomi samo u 50% slučajeva bivaju praćeni senzornim ili motornim efektima. Poromecaji vida često rezultiraju u promeni vidnog polja, blještavim i samopomerajućim slikama kao i isprekidanim linijama.

Senzorna aura je druga najčeća vrsta aure koja se javlja kod 40% ljudi sa migrenskim glavoboljama predvođenim aurom. Ova vrsta aure se odnosi na trnjenje jedne ruke ili šake i ima tendenciju širenja do lica te iste strane. Utrnulost obično nastaje nakon peckanja i gubitka propriocepcije. Česte su i pojave u vidu smetnji izgovaranja i koncentracije, usporenog toka rasuđivanja, vrtoglavice itd. Problem pomeranja udova obično nije prisutan kod ove aure, mada ukoliko se desi tada je u pitanju hemiplegicna migrena.

3. Faza bola

Migrenska glavobolja je jednostrana, pulsirajuća i znatnog intenziteta bola. Ovakav bol dolazi postepeno i fizička aktivnost intezivira bol. U većini slučajeva bol je jednostran i može biti propraćen i bolom u vratu. Dvostrani bol u glavi je izrazito tipičan kod osoba koje imaju migrenske glavobolje sa aurom. Ovakav bol nikad ne traje manje od četiri sata a ume da traje i tri dana, ukoliko se radi o odraslim osobama.  Kod dece je ovaj bol trajanja od jednog sata. Ovakva vrsta bola je propraćena takođe mučninom, povraćanjem, preosetljivošću na svetlost, zvuk, mirise, premorom i nervozom. Mučnina je prisutna kod skoro svih pacijenata, a povraćanje kod jedne trećine.

4. Postdrom

Postdrom je period nakon prestanka glavobolje, koji traje i po nekoliko dana nakon glavobolje. U tom periodu efekti glavobolje su i dalje prisutni. Ovi efekti su predstavljeni kao tup bol na glavi na mestu prethodne glavobolje, kao rasejanost, premor, kognitivne poteškoće, promene raspoloženja i slabost. Ovi efekti su varijabilni i individualni.

Izvor: Medihelp

Evo koji su simptomi tenzione glavobolje

12 Aug

Evo koji su simptomi tenzione glavobolje

Tenziona glavobolja predstavlja najčešći vid glavobolje. Bol koji se širi pri ovoj vrsti glavobolje može da zahvati donji deo vrata, oči ili, čak, neke druge mišiće u telu.

Tenzione glavobolje zauzimaju 90% pojava svih glavobolja. Ovaj vid glavobolje se javlja kod 1,4 milijarde ljudi (21% ukupne populacije na zemlji) i češće se javlja kod žena nego kod muškaraca.

Simptomi tenzione glavobolje

Bol koji nastaje kod tenzione glavobolje se najčešće opisuje kao osećaj konstantnog pritiska u glavi, česta su i poređenja sa stiskanjem glave.

Tipično za tenzionu glavobolju je to što je bol rasprostranjena u oba dela glave istovremeno. Bol je konstantan i obično podnošljiv , mada postoje i slučajevi gde je bol veoma intezivan.

Epizodična tenziona glavobolja

  • Barem 10 napada
  • Glavobolja traje od 30 minuta do 7 dana
  • Dva od sledećih obeležja moraju biti prisutna:
    – Pritisak ili stezanje (nepulsirajući bol)
    – Blagi ili umereni intenzitet (bol inhibira, ali ne onemogućuje aktivnosti)
    – Bilateralna lokalizacija
    – Ne pogoršava se uspinjanjem ili sličnom radnjom
  • Ispunjava oba sledeća uslova:
    – Nema mučnine, niti povraćanja (može anoreksija)
    – Nema istovremene fotofobije i fonofobije
  • Vredi barem jedan od sledećih uslova:
    – Anamneza, fizički i neurološki pregledi ne ukazuju na hroničnu posttraumatsku glavobolju, glavobolju indukovanu lekovima ili nekim drugim faktorom
    -Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka i eventualne dijagnostičke procedure.

Hronična tenziona glavobolja

  • Prosečna frekvencija napada glavobolje je barem 15 dana u mesecu u toku najmanje 3 meseci ili 90 dana u godini.
  • Dva od sledećih obeležja moraju biti prisutna:
    – Pritisak ili stezanje (nepulsirajuća bol)
    – Blagi ili umereni intenzitet (bol inhibira, ali ne onemogućuje aktivnosti)
    – Bilateralna lokalizacija
    – Ne pogoršava se uspinjanjem ili sličnom radnjom
  • Ispunjava oba sledeća uslova:
    – Nema povraćanja
    – Nijedan ili samo jedan od simptoma je prisutan: a) mučnina, b) fotofobija, c)  fonofobija

Učestalost i trajanje simptoma

Bol koji se javlja kod tenzione glavobolje može da bude epizodični ili hronični. Epizodična pojava bola se definiše kao tenziona glavobolja koja traje manje od 15 dana u mesecu.

Hronična pojava tenzione glavobolje je definisana kao glavobolja koja traje duže od 15 dana u mesecu sa cikličnim ponavljanjem  minimum 3 meseca. Iako tipična tenziona glavobolja u većini slučajeva traje od 4 do 6 sati, postoje zabeleženi slučajevi gde ovaj bol ne prolazi mesecima.

Uzroci nastanka tenzione glavobolje

Razni faktori su uključeni u nastanak ove vrste glavobolje, pre svega:

  • Stres – bol se javlja obično u podnevnim satima, nakon stresnih situacija.
  • Nedostatak sna
  • Nelagodan položaj tela i vrata
  • Nepravilna ishrana (glad, potom prejedanje) sa velikim varijacijama nivoa šećera u krvi
  • Naprezanje očiju

Polovina pacijenata koji pate od ove vrste glavobolje tvrde da su stres ili glad glavni uzročnici nastanka tenzione glavobolje.

Ova vrsta glavobolje može, takođe, da se javi pri mišićnim naprezanjima vrata ili glave. Smatra se da bol može da nastane tako što mozak (deo korteksa) pogrešno tumači informacije dobijene od mišića i time ih interpretira bolom. U prilog ovome ide činjenica da se tenziona glavobolja može uspešno lečiti antidepresivima.

Koji su uzroci nastanka migrena?

20 Jun

Koji su uzroci nastanka migrena?

Pre upuštanja u priču o uzrocima nastanka migrena, treba prvo napomenuti da je migrena paroksizmalna glavobolja koje ima tendenciju da se javi periodično i da to biva najčešće u jednoj polovini glave.

Migrena spada u grupu neuroloških oboljenja,  javlja se tri puta češće kod ženske populacije, s tim što 10% ljudske populacije pati od nje.

uzrok-migrena

Simptomi nastanka migrena

Simptomi koji upućuju na nastanak migrene su ispadi u vidnom polju ili ređe neki drugi neurološki simptomi (smetnje koncentracije, izgovaranja ili trnjenje jedne polovine lica i tela) mučnina, povraćanje, i  mnogobrojne reakcije autonomnog nervnog sistema. Ono što razlikuje migrenoznu glavobolju od ostalih vrsta glavobolja jeste to da  oko 15% osoba koji pate od ove bolesti, osete prolazne vizuelne, senzorne, govorne ili motorne poremećaje. Ovi poremećaji su okarakterizovani jednom rečju: aura.

Aura signalizira brzi nastanak glavobolje, ubrzo nakon pomenutih simptoma. Ova vrsta glavobolje se najčešće javlja u jednom delu glave sa pulsirajućim bolom koji traje od 4 do 72 časa.

Krivac nastanka migrene

Krivicu nastanka migrene možemo pripisati mnogobrojnim faktorima genetske prirode kao i faktorima životne sredina. U više od 60% slučajeva, migrena je nasledno oboljenje.

Međutim, migrenu može da uzrokuje i određen nivo hormona u krvi. Značajnu ulogu u nastanku migrene ima i pubertet kada ova bolest najčešće počinje. Iako nauka nije u potpunosti razjasnila sve patofiziološke mehanizme migrene, smatra se da neurovaskularni poremećaji bivaju glavni uzrok za njen nastanak. Glavna teorija nastanka migrene se ogleda u činjenici da povećana razdražljivost moždane kore i abnormalna kontrola bola neurona u jezgru moždanog stabla, doprinose pojavi migrene.

Migrena je dobroćudna glavobolja koja ima tendenciju ponavljanja i koja nije simptom drugih obolenja. Migrenu takođe, karakteriše potpuno odsustvo simptoma između dva napada. Većina ljudi koji boluju od migrene najčešće prvi napad migrene doživi pre dvadesete godine života, a otprilike jedan od osam, pre desete godine. Veoma retki su slučajevi kada se migrena javlja prvi put nakon pedesete godine života.

Etiologija nastanka migrene – Uzroci

Migrene mogu biti izazvane raznim takozvanim okidačima (stres, menstrualni ciklus, pojedine vrste hrane i pića, mikro i makroklimatske promene,  itd.). Okidači se mogu javiti i dan pre nastanka pomenutih simptoma.

Mnogi autori napominju tip ličnosti kao jedan od uzroka nastanka migrene (mada ovo nije pravilo). Na primer, veće su šanse da se migrene jave kod posebno ambicioznih, temperamentnih ili inteligentnih osoba, nego kod onih pasivnijih i opuštenijih.

  • Stres kao uzrok migrene je često prisutan faktor u istraživanjima. Naime, dokazano je da migrena koja se javlja za vreme vikenda (opuštanja) nastaje mahom zbog pojedinih podsvesnih obaveza. Stresni mehanizam može da bude i glad i premor.
  • Vremenske promene su definitivno jedni od uzročnika koji pogoduju nastanku migrene. Posebno se ističe sparno i vlažno vreme tj. promena pritiska.
  • Nivo hormona u krvi je takođe jedan od mogućih uzroka migrene. Ovaj bol se javlja kod žena, češće, u periodu menstruacije, menopauze, trudnoće ili za vreme upotrebe oralne kontracepcije. Hormonski uticaji su posebno značajni kod migrena bez aure. Takođe, migrenski napadi se skoro nikad ne javljaju u drugom i trećem trimestru.
  • Namirnice, kao što su čokolada, sirevi, kafa, alkohol i nagle promene nivoa šećera u krvi pogoduju nastanku migrenske glavobolje.
  • Upotreba duvana – dokazan uzročnik nastanka napada migrene.
  • Okidački mehanizmi kao što je nedovoljno odmaranje, nedostatak sna, prekomereno gledanje televizije ili drugi svetlosni stimulusi su veoma pogodno tlo za nastanak migrenskih napada.

Koji su uzroci nastanka migrena?

18 May

Pre upuštanja u priču o uzrocima nastanka migrena, treba prvo napomenuti da je migrena paroksizmalna glavobolja koje ima tendenciju da se javi periodično i da to biva najčešće u jednoj polovini glave.

Migrena spada u grupu neuroloških oboljenja,  javlja se tri puta češće kod ženske populacije, s tim što 10% ljudske populacije pati od nje.

Simptomi nastanka migrena

Simptomi koji upućuju na nastanak migrene su ispadi u vidnom polju ili ređe neki drugi neurološki simptomi (smetnje koncentracije, izgovaranja ili trnjenje jedne polovine lica i tela) mučnina, povraćanje, i  mnogobrojne reakcije autonomnog nervnog sistema.

Ono što razlikuje migrenoznu glavobolju od ostalih vrsta glavobolja jeste to da  oko 15% osoba koji pate od ove bolesti, osete prolazne vizuelne, senzorne, govorne ili motorne poremećaje.

Ovi poremećaji su okarakterizovani jednom rečju: aura. Aura signalizira brzi nastanak glavobolje, ubrzo nakon pomenutih simptoma. Ova vrsta glavobolje se najčešće javlja u jednom delu glave sa pulsirajućim bolom koji traje od 4 do 72 časa.

Krivac nastanka migrene

Genetski uzroci migreneKrivicu nastanka migrene možemo pripisati mnogobrojnim faktorima genetske prirode kao i faktorima životne sredina.

U više od 60% slučajeva, migrena je nasledno oboljenje. Međutim, migrenu može da uzrokuje i određen nivo hormona u krvi. Značajnu ulogu u nastanku migrene ima i pubertet kada ova bolest najčešće počinje.

Iako nauka nije u potpunosti razjasnila sve patofiziološke mehanizme migrene, smatra se da neurovaskularni poremećaji bivaju glavni uzrok za njen nastanak.

Glavna teorija nastanka migrene se ogleda u činjenici da povećana razdražljivost moždane kore i abnormalna kontrola bola neurona u jezgru moždanog stabla, doprinose pojavi migrene.

Migrena je dobroćudna glavobolja koja ima tendenciju ponavljanja i koja nije simptom drugih obolenja. Migrenu takođe, karakteriše potpuno odsustvo simptoma između dva napada. Većina ljudi koji boluju od migrene najčešće prvi napad migrene doživi pre dvadesete godine života, a otprilike jedan od osam, pre desete godine. Veoma retki su slučajevi kada se migrena javlja prvi put nakon pedesete godine života.

Etiologija nastanka migrene – Uzroci

Čokolada jedan od mogućih uzroka migrenske glavoboljeMigrene mogu biti izazvane raznim takozvanim okidačima (stres, menstrualni ciklus, pojedine vrste hrane i pića, mikro i makroklimatske promene,  itd.). Okidači se mogu javiti i dan pre nastanka pomenutih simptoma. Mnogi autori napominju tip ličnosti kao jedan od uzroka nastanka migrene (mada ovo nije pravilo). Na primer, veće su šanse da se migrene jave kod posebno ambicioznih, temperamentnih ili inteligentnih osoba, nego kod onih pasivnijih i opuštenijih.

  • Stres kao uzrok migrene je često prisutan faktor u istraživanjima. Naime, dokazano je da migrena koja se javlja za vreme vikenda (opuštanja) nastaje mahom zbog pojedinih podsvesnih obaveza. Stresni mehanizam može da bude i glad i premor.
  • Vremenske promene su definitivno jedni od uzročnika koji pogoduju nastanku migrene. Posebno se ističe sparno i vlažno vreme tj. promena pritiska.
  • Nivo hormona u krvi je takođe jedan od mogućih uzroka migrene. Ovaj bol se javlja kod žena, češće, u periodu menstruacije, menopauze, trudnoće ili za vreme upotrebe oralne kontracepcije. Hormonski uticaji su posebno značajni kod migrena bez aure. Takođe, migrenski napadi se skoro nikad ne javljaju u drugom i trećem trimestru.
  • Namirnice, kao što su čokolada, sirevi, kafa, alkohol i nagle promene nivoa šećera u krvi pogoduju nastanku migrenske glavobolje.
  • Upotreba duvana – dokazan uzročnik nastanka napada migrene.
  • Okidački mehanizmi kao što je nedovoljno odmaranje, nedostatak sna, prekomereno gledanje televizije ili drugi svetlosni stimulusi su veoma pogodno tlo za nastanak migrenskih napada.

Koji su uzroci demencije?

30 Nov

Koji su uzroci demencije?

Uzroci za nastanak demencije su mnogobrojni, često i nepoznati. U zavisnosti od uzroka (ateroskleroza, metabolički ili hormonski poremećaj ili deficijencija esencijalnih gradivnih materija i vitamina) mogu biti lečive ili nelečive. Najoštećenija je memorija, vizualno poimanje, jezik (govor), pažnja i logički aspekt.

Većina demencija su spore, ali progresivne. Vreme kada pacijent počne da pokazuje dementnost nije vreme nastanka bolesti. Demencija se razvijala duži period pre toga. Moguća je pojava dve ili više vrsta demencije u isto vreme. Postoji kombinacija Alchajmerove bolesti i neke druge vrste demencije, npr. vaskularna demencija.

uzroci-demencije

Mnogobrojni su psihološki problemi kao i problemi ponašanja koje poseduju dementne osobe: problem neuravnoteženosti, otežan govor, žvakanje i gutanje, gubitak orijentacije u vremenu, otežano pamćenje, gubitak interesovanja, pasivnost. Prisutni su i problemi percepcije, kao i vizuelni problemi.

Problemi ponašanja su gotovo uvek prisutni i oni podrazumevaju: uzrujanost, depresiju, nemir, ushićenost, razdražljivost, apatiju, impulsivnost itd.
Ukoliko se dođe u situaciju sa kojom ne može da se nosi, dementna osoba će početi da izražava bes ili tugu. Depresija obuhvata oko trećine dementnih osoba, kao i agresija. Svaka od ovih bolesti zahteva posebnu pažnju, pristup i lečenje.

Blagi kognitivni poremećaj

U početnom stadijumu demencije simptomi možda nisu odmah vidljivi, ali su promene na mozgu svakako već duži vremenski period bile aktivne. Ovakve osobe obično ostvare 27/30 poena na kognitivnom testu, što je normalno, međutim imaju problem pri pamćenju, prisećanju ili organizovanosti dana itd. U ovom stadijumu pacijenti mogu sami da žive i funkcionišu. Rana faza dementnosti podrazumeva isto ovo, ali u malo agresivnijem obliku gde pacijent ostvaruje 20-25 poena na testu, gde mu je neophodno opominjanje da popije lekove, okupa se itd.

Srednji kognitivni poremećaj

U opštem smislu, simptomi koje je pacijent iskusio u prethodnoj fazi sada postaju sve gori i napredniji. Pad kognitivnih sposobnosti je individualan od osobe do osobe. Test poeni su od 6-17/30, zaboravljaju nove informacije, dane, događaje, nesposobni su da reše svakodnevne funkcionalne probleme, društveno shvatanje je ograničeno itd.

Uznapredovali kognitivni poremećaj

Pacijenti u ovom stadijumu demencije iziskuju stalnu pomoć u svim životnim funkcionisanjima. Ne mogu da se prisete ničeg, ne prepoznaju najbliže, nemaju san itd.

Primarna demencija

Primarna demencija je direktan produkt oštećenja mozga.

  • Često je zvana i Alchajmerova bolest i čini polovinu demencija među starijima. Mozak nepovratno propada i smrt nastaje u roku od 12 godina. Češće se javlja kod ženskog pola. Pacijent ne može da se koncentriše niti pamti, deluje razdražljivo i pogubljeno – uskoro ostavlja uticaj na svakodnevno funkcionisanje. Uzrok je direktno povezan sa propadanjem cerebralnog korteksa usled gubitka nervnih ćelija i vlakana. Može je prouzrokovati aluminijum ili zarazne bolesti kao encefalitis i mengitis itd. Kratkotrajni gubitak memorije i problem pronalaženja reči su glavni vidljivi simptomi. Vizuelno-prostorno snalaženje – orijentacija (mogu se lako izgubiti), zaključivanje, rasuđivanje i uvid u svakodnevne stvari takođe su neki od simptoma nemogućnosti funkcionisanja.
  • Povreda ili bolest krvnog suda mogu da izazovu vaskularnu demenciju, a njeni simptomi su direktno povezani sa mestom i količinom nastanka povrede. Povreda hipokampusa ili talamusa može da dovede do iznenadnog kognitivnog odumiranja. Vaskularna demencija može da nastane od visokog krvnog pritiska, pušenja, visokog nivoa holesterola itd.
  • Parkinsonova bolest: pacijent sa Parkinsonoviom bolešću u kasnijim fazama često imaju manje ili više izraženu demenciju. Podrhtava mu telo, ukočenost mišića je prisutna, kao i nepokazivanje emocija.
  • Frontotemporalnu demenciju karakterizuju jezički (govorni) problemi. Osim toga, pacijent sa ovom vrstom demencije zaboravlja, povlači se i nije svestan svoje bolesti. Biva socijalno neprikladan, komentarišući seks i sl. Ovakve osobe su vrlo apatične (nije im stalo ni do čega i ni do koga).

Sekundarna demencija

Ona nastaje u bolestima koje ne napadaju mozak direktno.

  • Ovakva podela demencije podrazumeva druga stanja i bolesti, kao što je disbalans hormona ili depresija. Za vreme trajanja depresije pacijent pokazuje znakove dementnosti, kada pacijent nije pod stresom, demencija biva jedva prisutna. Infekcije i mnogi lekovi takođe mogu da izazovu ovo stanje.
  • Povratna faza: faza u kojoj je pacijent ima problem sa štitnom žlezdom (hipotireoidizam), nedostatkom B12 vitamina, Lajmskom bolešću itd.

By continuing to use the site, you agree to the use of cookies. više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close

div id=Mspan class= /